Gavrilo Princip, a participant in the assassination of Archduke Franz Ferdinand

Notebook

Description

English

Gavrilo Princip was a Bosnian Serb, one of the participants in the assassination of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo in June 1914. These notes, written by psychiatrist Dr Martin Pappenheim in the middle of the war, give some of the lesser-known details of Princip’s life. They shed new light on Princip’s personality.

After the assassination of Archduke Franz Ferdinand, Princip was put on trial in Sarajevo together with the other assassinators. He was sentenced to 20 years in prison on 28 October 1914. On 2 December he was transferred to the military prison in Terezin, where he was visited several times by Pappenheim. Gavrilo Princip died of tuberculosis in prison on 28 April 1918.

Serbian

Белешке које представљамо приказују мање познате детаље о животу Гаврила Принципа. Настале су у време када је Велики рат беснео свом жестином. Папенхајм је забележио разговоре које је водио са Принципом, чиме је дата нова перспектива у поимању његове личности.

Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда, Гаврилу Принципу је суђено у Сарајеву заједно са осталим атентаторима и, осуђен 28. Х 1914. године, пребачен је 2. ХII 1914. године у војни затвор у Терезину, где га неколико пута посећује доктор Мартин Папенхајм. Гаврило Принцип умире од туберкулозе 28. IV 1918. године.

Transcript

Transcript

English

STENOGRAPHIC NOTES OF ASSISTANT PROFESSOR DR. MARTIN PAPPENHEIM ON FREQUENT TALKS WITH GAVRILO PRINCIP IN THE PERIOD FROM FEBRUARY TO JUNE 1916: ON HISTORY OF HIS LIFE, ON ASSASSINATION AND ON HIS POLITICAL AND SOCIAL IDEAS.

Princip Gavrilo, 19th February 1916, Prison
27th July 1894

From 5 December 1914 here. All the time solitary confinement. Three days ago shackles removed. Father a peasant, in business too. Father a calm man, doesn’t drink, father lives in Grahovo, Bosnia. No illnesses in the family. Five grades of school in Sarajevo, then three grades in Belgrade, no final examination. Was always healthy. Knew nothing of serious injuries until assassination. Then injuries on the head and everywhere. Then lost consciousness. Scarlet fever. No bedwetting. In gymnasium walked in sleep. Paced the room. Just for one year. Was woken up. In the third grade. Never lost consciousness. Always an excellent pupil up to fifth grade. Fell in love. Began to understand ideals, etc. Left school in Sarajevo in 1911. Then the nationalist demonstrations against Tisza. Was among pupils in front. Was treated badly by professors. Read a lot of anarchist, socialist, nationalist pamphlets, fiction and all. Bought books himself; didn’t talk of these things. Father not occupied with political matter. Seldom with other pupils, always alone. Always still, sentimental child. Always serious, with books, pictures, etc. As child not specially religious. Marked the year 1911 as critical. Went to Belgrade alone, spoke of it to none, father and brother didn’t want to send money. Promised to be good pupil. Then it was agreed he should stay in Belgrade.
Father 54, mother 45. Two brothers, one 26, one 18. Six more died, as children up to 10. He the fourth child. Brothers a pupil and a merchant. Brothers quite ordinary men. Love for girl remained, yet he never wrote to her. Said he met her in fourth grade; never kissed his ideal love; talked of it no more. Studied as private pupil. No friends; alone, always in libraries. Wanted to go to Balkan War, considered too weak. Spent several months each year at his brother’s near Sarajevo. Passed eighth grade examination not until May 1914. After assassination injuries on head and back and everywhere. Took potassium cyanide, but was weak and vomited.
In solitary confinement very bad, without books, nothing to read, no communication. Used to constant reading. Misses reading most down here. Sleeps at night four hours at most. Dreams a lot. Beautiful dreams. Of life, of love, nothing horrible. Thinks of all, especially of circumstances in fatherland. Heard something of war. Heard a tragic thing, that Serbia is no more. His life is hard anyway, Serbia is no more, my people will have a rough time. World War was inevitable, didn’t depend on that. He was an ideal man, wanted to avenge his people. The motives, revenge and love. All his youth in such a revolutionary mood. Talks of anarchist pamphlets that led him to assassination.
Thinks differently today, thinks social revolution is possible in entire Europe, things change. Doesn’t want to talk about it in front of the warden. Not ill-treated. All behave correctly. A month ago admitted to trying to commit suicide, wanted to hang himself with a towel. It was stupid to have hope. Have a wound on the chest and arm (fungus). A life like mine is impossible.
At that time, around noon, could not eat, was in a bad mood, suddenly the idea to hang himself. Would do it, had he a chance. Thinks of parents and all, hears nothing about them, confesses his longing. It exists in every man.

Serbian

Белешке које представљамо приказују мање познате детаље о животу Гаврила Принципа. Настале су у време када је Велики рат беснео свом жестином. Папенхајм је забележио разговоре које је водио са Принципом, чиме је дата нова перспектива у поимању његове личности.

Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда, Гаврилу Принципу је суђено у Сарајеву заједно са осталим атентаторима и, осуђен 28. Х 1914. године, пребачен је 2. ХII 1914. године у војни затвор у Терезину, где га неколико пута посећује доктор Мартин Папенхајм. Гаврило Принцип умире од туберкулозе 28. IV 1918. године.
Стенографске биљешке доцента дра. Мартина Папенхајма о чешћим разговорима са Гаврилом Принципом у времену од фебруара до јуна 1916. : О хисторији његовог живота, о атентату и о његовим политичким и социјалним идејама.

Принцип Гаврило 19. II 1916. – Казнени завод

Oд 5. XII 1914. овдје. Читаво вријеме сам у ћелији. Прије три дана скинути окови. Отац сељак, бави се и подузећима. Отац миран човјек, не пије. Отац живи у Грахову, у Босни. Нема болести у фамилији. Пет разреда школе (свршио) у Сарајеву, затим три разреда у Београду, без матуре. Увијек био здрав. Не зна ништа о тешким повредама до атентата. Тада повреде на глави и свуда, онда пао у несвијест. Шарлах. Није имао Enuresis nocturna. Као гимназиста ноћу тумарао. У соби се шетао. Само за једне године. Пробудих се. У трећем разреду. Никада нисам имао нападе несвјестице. Увијек одличан ђак до петога разреда. Заљубих се. Почео је да схвата идеале, итд. Напустио школу у Сарајеву 1911. Онда су биле националистичке демонстрације против Тисе. Био је у првом реду ученика. Професори се рђаво понашали према њему. Читао многе анархистичке, социјалистичке и националистичке списе, белетристику и све. Сам књиге куповао; о овим стварима није говорио. Оца није забављао политичким стварима. Ријетко је био са другим ученицима; увијек сам. Био је увијек миран, сентиментално дијете. Увијек озбиљан, с књигама, са сликама, итд. Ни као дијете није био нарочито побожан. Означује годину 1911. као критичну. Сам је пошао у Београд, ником није о том говорио, отац и брат нису хтели да му шаљу новаца. Обећао је да ће бити добар ученик. Тада су се сагласили да остане у Београду.
Отац 54 године, мајка 45. Још два брата. Један од 26, а други од 18 година. Још шестеро умрло, као мала дјеца до десет година, он је четврто дијете. Браћа су ученик реалке и трговац. Браћа посве обични људи.

Љубав према дјевојци није ишчезла, али јој никада није писао. Прича се да ју је упознао у четвртом разреду; идеална љубав. Није је ни пољубио; осим тога неће ништа више о томе да каже. Студираше као приватни ђак. Ни с ким се није дружио, усамљен, увијек у библиотекама. Хтио је у Балкански рат, али су пронашли да је слаб. По неколико мјесеци сваке године био је код брата код Сарајева.

Тек у мају 1914. положио испит осмога разреда. Приликом атентата озледе на глави, леђима и свуда. Узео је цианкалиј, али је био слаб па је повратио.

У самици врло рђаво, без књига, ништа нема да чита, ни с ким се није дружио. Навикао је да увијек чита. Највише пати због тога што нема нешто да чита. Спава ноћу највише по четири сата. Увијек сања. Лијепи снови. О животу, о љубави, ништа што би застрашивало. Мисли о свему, нарочито о приликама у Отаџбини.

О рату је нешто чуо. Једну трагичну ствар је чуо : Србија више не постоји. Његов је живот уопште тежак, Србија не постоји, са мојим народом бит ће рђаво. Није се могао избјећи свјетски рат, од тога он није зависио (мисли на атентат пр. прев.) Био је идеалан човјек. Хтио је да освети свој народ. Мотиви: освета и љубав. Цијелу младост у таквом револуционарном расположењу. Говори о анархистичким списима који су га побуђивали на атентат.

Данас мисли другачије. Мисли да је у читавој Европи могућа социјална револуција, пошто се ствари измјењују. Неће више да о томе говори пред профусом (Старешина казнионе, пр. прев.) . Не поступа се сњиме рђаво. Сви су с њим коректни. Признаје да је прије мјесец дана покушао самоубијство, хтио се објесити о пешкир. Живот је тежак. Нема наде.Била би лудост да се нада. Има рану на прсима и на мишици. (fungus). Живот као што је мој јесте немогућ.

Тада око дванаест сати не могаше да једе, био је рђаво расположен, наједанпут идеја да се објеси. Да је имао прилику, то би учинио. Мисли на родитеље и на све, ништа не чује за њих, признаје да чезне. То (чежња, пр. прев.) постоји код свакога.

Full title
Gavrilo Princip a participant in the assassination of Archduke Franz Ferdinand
Created
1916
Format
Notebook
Creator
Martin Pappenheim
Held by
Narodna Biblioteka Srbije

Related articles

Making and breaking nations

Article by
David Stevenson
Theme: 
Origins, outbreak and conclusions

World War One resulted in radical changes to national boundaries. Professor David Stevenson explains the changes that took place in Europe's political geography.

Origins and outbreak

Article by
David Stevenson
Theme: 
Origins, outbreak and conclusions

How did World War One break out? Professor David Stevenson closely examines the three stages that led to war being declared between Austria-Hungary, Serbia, Germany, Russia, France, and Britain.

The debate on the origins of World War One

Article by
Annika Mombauer
Themes: 
Historical debates, Origins, outbreak and conclusions

Beginning with the assassination of Archduke Franz Ferdinand, Dr Annika Mombauer explores the opposing debates about the origins of World War One. Is it possible for historians to arrive at a consensus?

Related collection items